Pitanja
i odgovori

Uprava za bezbednost i zdravlje na radu koju obrazuje Ministarstvo.

Ko ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu?

Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju:

1) lica koja su u radnom odnosu i lica angažovana van radnog odnosa;

2) lice koje se samozapošljava;

3) učenici i studenti koji se, u skladu sa zakonom, nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi ili učenju kroz rad u sistemu dualnog obrazovanja;

4) lica koja, u skladu sa zakonom, obavljaju volontiranje;

5) lica koja, u skladu sa zakonom, obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske, odnosno studentske zadruge;

6) lica koja su upućena na dodatno obrazovanje i obuku po uputu nosioca poslova zapošljavanja;

7) lica koja učestvuju u organizovanim javnim radovima od opšteg značaja;

8) lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda za izdržavanje kazne zatvora (radionica, radilište i sl.) i na drugom mestu rada;

9) lica koja kod poslodavca obavljaju rad u skladu sa posebnim zakonima;

10) lica koja se zateknu u radnoj sredini, ako je o njihovom prisustvu upoznat poslodavac.

Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu.

Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika u pisanoj formi za sva radna mesta u radnoj sredini i da utvrdi način, mere i rokove za otklanjanje ili smanjenje rizika na najmanju moguću meru.

Akt o proceni rizika su dužni da imaju svi poslodavci bez obzira na broj zaposlenih, delatnost, vlasništvo, način registrovanja (preduzetnik, doo, ad, predstavništvo, zdravstvena ustanova, predškolska ustanova, škole, javne ustanove, preduzeće i dr.).

Akt o proceni rizika služi poslodavcu da upravlja rizicima na radnim mestima i u radnoj okolini, primenom propisanih mera i zakonskih normi kako bi sprečio povrede na radu i oštećenje zdravlja zaposlenih i drugih lica koja se nalaze u radnom prostoru poslodavca.

Ne, akt o proceni rizika je trajni dokument koji podleže izmenama i dopunama u koliko se za tim javi potreba zbog promene radne sredine (preseljenja, otvaranja novih lokacija i sl.), radnih mesta (promene u nazivima, sistematizaciji, opisima poslova i dr.), opreme za rad, tehnološkog procesa, unapređenja sistema bezbednosti i zdravlja na radu,  i dr. Akt o proceni rizika podleže izmenama i dopunama i prilikom stupanja na snagu novih propisa koji to nalažu, prilikom svake smrtne i teške povrede na radu, kao i na osnovu naloga inspektora.

Savetnik za bezbednost i zdravlje na radu jeste stručno lice koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu, ima odgovarajući nivo kvalifikacija, položen odgovarajući stručni ispit, licencu za obavljanje poslova savetnika za bezbednost i zdravlje na radu i koje poslodavac pisanim aktom imenuje za obavljanje tih poslova.

Poslodavac u delatnostima građevinarstva, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, rudarstva, prerađivačke industrije, snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije (osim trgovine električnom energijom i gasovitim gorivima preko gasovodne mreže), snabdevanja vodom, upravljanja otpadnim vodama, kontrolisanja procesa uklanjanja otpada, trgovine na veliko, saobraćaja i skladištenja i sličnim aktivnostima, kao i u delatnostima zdravstvene i socijalne zaštite, dužan je da za poslove bezbednosti i zdravlja na radu imenuje savetnika za bezbednost i zdravlje na radu.

Poslodavac se ne oslobađa odgovornosti prenošenjem svojih ovlašćenja na drugo lice.

Lice koje ima najmanje stečeno visoko obrazovanje obima od najmanje 240 ESPB bodova na akademskim ili strukovnim studijama u okviru obrazovno-naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka i prirodno-matematičkih nauka iz oblasti: biološke nauke, nauke o zaštiti životne sredine, fizičke nauke, fizičko-hemijske i hemijske.

Za izradu akta o proceni rizika u našoj firmi obučeni su i stručno osposobljeni inženjeri različitih tehničnih delatnosti koji na kvalitetan način sistemski pristupaju postupku procene rizika.

Obuku zaposlenih za bezbedan i zdrav rad organizuje poslodavac preko savetnika za bezbednost i zdravlje na radu, a u skladu sa Programom osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad.

Za ove poslove svaki poslodovac može angažovati našu firmu koja je licencirana za navedene poslove.

Program osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad je dokument na osnovu kojeg se vrši osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad. Svi poslodavci moraju da imaju ovaj Program.

Obuka zaposlenih se vrši kod zasnivanja radnog odnosa, odnosno drugog radnog angažovanja; premeštaja na druge poslove; prilikom uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad ili promene opreme za rad, kod promene radnog procesa.

Periodične obuke za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom vrše se najkasnije u roku od jedne godine od dana prethodne obuke, a na ostalim radnim mestima najkasnije u roku od tri godine od dana prethodne obuke.

Obrazac br. 6 je jedan od 14 propisanih obrazaca (evidencija) u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. To je propisani obrazac o izvršenom osposobljavanju zaposlenog za bezbedan i zdrav rad. Veoma je bitan, jer predstavlja dokaz o izvršenom osposobljavanju zaposlenog za bezbedan i zdrav rad gde su navedeni rizici iz akta o proceni rizikasa kojima je zaposleni upoznat, preventivnim merama, kao i isntrukcijama, uputstvima, dokumentima i sl. sa kojima je zaposleni upoznat.

Poslodavac uređuje prava, obaveze i dogovornosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu kolektivnim ugovorom, opštim aktom ili ugovorima o radu. Poslodavac koji ima do 10 zaposlenih ovu oblast može urediti ugovorima o radu, dok je za poslodavce koji imaju više od 10 zaposlenih obaveza uređivanja ove oblasti kroz opšti akt – Pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu.

Ispitivanjima uslova radne okoline se proverava se i utvrđuje da li su na radnom mestu u radnoj okolini primenjeni zahtevi koji su propisani za uslove radne okoline kao što su: mikroklimatski faktori (temperatura vazduha, relativna vlažnost vazduha, brzina strujana vazduha), osvetljenost na radnom mestu, fizičke štetnosti (buka, vibracije, štetna zračenja – osim jonizujućih zračenja), hemijske štetnosti (prašina, štetna isparenja, gasovi dimovi i koncentracije opasnih materija), biološke štetnosti (bakterije, virusi, gljivice).

Preventivnim i periodičnim pregledima i proverama opreme za rad proverava se i utvrđuje da li su na opremi za rad, za koju postoji obaveza ispitivanja, a koja se koristi u procesu rada, primenjene mere bezbednosti i zdravlja na radu utvrđene propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, tehničkim propisima, standardima i uputstvima proizvođača.

Kad dva ili više poslodavaca u obavljanju poslova dele radni prostor, dužni su da sarađuju u primeni propisanih mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih, uzimajući u obzir prirodu njihovog posla.

Ukoliko Vam je potrebna pomoć oko izrade Sporazuma, slobodno nas kontaktirajte kako bi Vam pomogli u izradi ovog bitnog dokumenta.

Povredom na radu smatra se povreda koja je prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma i povreda na radu koju lice pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto, na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na rad.

Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno, u pisanoj formi ili elektronskim putem prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od pet radnih dana od dana nastanka, usmeno, u pisanoj formi ili elektronskim putem prijavi nadležnoj inspekciji rada laku povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri dana.

Poslodavac je dužan da zaposlenom na radnom mestu sa povećanim rizikom pre početka rada obezbedi prethodni lekarski pregled, kao i periodični lekarski pregled u toku rada.

Poslodavac je dužan da zaposlenom koji rad obavlja noću u skladu sa zakonom, obezbedi prethodni i periodični lekarski pregled.

Poslodavac je dužan da zaposlenog na njegov zahtev uputi na lekarski pregled koji odgovara rizicima na radnom mestu u redovnim intervalima, a najkasnije u roku od pet godina od prethodnog pregleda.

Za pružanje prve pomoći moraju biti osposobljeni rukovodioci, kao i najmanje 2% od ukupnog broja izvršilaca u jednoj radnoj smeni ili lokacijski odvojenoj jedinici, za osnovno ili napredno osposobljavanje za pružanje prve pomoći u zavisnosti od procenjenih rizika. Poslodavac je dužan da obezbedi da za svaku radnu smenu i lokacijski odvojenu jedinicu bude prisutan najmanje jedan zaposleni koji ima završeno osnovno osposobljavanje za pružanje prve pomoći. Poslodavac je dužan da obezbedi da pri radu na radnom mestu sa povećanim rizikom bude prisutan najmanje jedan zaposleni sa završenim naprednim osposobljavanjem za pružanje prve pomoći. Poslodavac odlučuje o broju zaposlenih koji će završiti osposobljavanje i koji će biti zaduženi za pružanje prve pomoći, a na osnovu procene njihove sposobnosti za izvođenje postupaka pružanja prve pomoći, a naročito obuhvaćenih naprednim osposobljavanjem.

Sredstvo i oprema za ličnu zaštitu na radu su: odeća, obuća, pomoćne naprave i uređaji koji služe za sprečavanje povreda na radu, profesionalnih oboljenja, bolesti u vezi sa radom i drugih štetnih posledica po zdravlje zaposlenog. Ova sredstva i opremu je poslodavac dužan da izda na korišćenje zaposlenima na radnim mestima na kojima je Aktom o proceni rizika propisana njihova upotreba.

Poslodavac je dužan da zaposlenima obezbedi i izda na upotrebu sredstva za rad i ličnu zaštitnu opremu u ispravnom stanju i na kojima su primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu i da obezbedi kontrolu njihove upotrebe u skladu sa namenom.

Poslodavac je dužan da sprovede obuku zaposlenih za pravilno korišćenje lične zaštitne opreme.

Kazne za poslodavca sa statusom pravnog lica se kreću od 1.500.000 do 2.000.000 dinara, za preduzetnika od 400.000 do 500.000 dinara, i za odgovorno lice kod poslodavca od 50.000 do 150.000 dinara.